Сута дан ме пребацују до Дизелдорфа, где они остају да испрате дешавања по граду а ја продужавам за Нинберг. Покушао сам да обиђем што више градова на овом пропутовању. Узео сам неки смештај који је био близу железничке и у центру града. Хотел је стварно био у центру али је неки тврди јебарник. Соба је кревет и имаш лавабо да се умијеш. Купатило и вц су заједнички. Нико не ради на рецепцији већ се чекираш на аутомату. Касније у шетњи кроз град схватам да су пар чудних локала ту у окржењу. Успео сам да нађем и официјални бутик навијача Нинберга али тамо никог није било. Хтео сам да покупим неки сувенир из овог града.
Продужавам до Франкфурта где је мој друг из детињства. Хотел ми је био у старом делу града, док ми је соба била у подруму хотела. Исти принцип, заједнички тоалет као и купатило. Оно шти је мени било занимљиво овде јесу леличне коцке као калдрма испред свакестаре куће са неким именима. Нисам нешто много обраћао пажњу шта и како пише али упитах касније другара о чему се ради. Заправо то су биле куће јеврејских пороцица које су нацисти иселили за време Другог светског рата. Писало је ко је био власник и које године је и где убијен. Град огроман и леп али нисам толико закачио неке навијачке приче више је било Франкфурт на Мајни и сабрана дела Џека Денијелса.
Устајем, лагани доручак али не као Марјанов и крећем за Минхен. Тамо већ стижу прве Мераклије али се и мења екипа Варвара и нови момци стижу. Мени је овог пута хотел био пола сата метроом од центра па је било мало компликованије. Придвече се налазимо и није било много размишљања где ћемо. Ко је бар једном био у Минхени он је морао да оде до ХБ пивнице. Позната је по много чему али кога занима нека истражи мало, не бих да држим часове историје сад. Башта паба је већ била препуна наших људи. Ту се пило, певало све док нису објавили фајронт и некако нас истерали из баште. Још које пиво и назад да се одмара јер нас је чекао напоран дан.
Буђење, јак доручак, ракија у ранац и креће се на окупљање. Скупљање је заказао организатор догађаја па је наша фан зона била на главном тргу у Минхену. Кад сам ја стиго тамо је већ било мнооооого наших. Трг је био препун али је било ту и навијача Словеније. Већ се направила групица ултраса из Србије па су ту били Земунци, Варвари, Алко бојси, била је нека екипа Гробара и били смо ми. Сад ако сам неког заборавио праштајте.
Ту се пило и кренуло на стадион у некој мало већој групици. Полиција је јако брзо спазила ову групицу људи па је кренула са нама. Иначе сво време је полиција снимала са катедрале и чим би се запалила нека пиротехника или дошло до неког кошкања, упадају и хапсе.
Пакао је био доћи до стадиона. Метро, у њему људи као сардине и тако се возиш добрих 25/30 минута. ПАКАО! Напоменуо бих да је лето и да је тврда врућина! Истрезниш се док дођеш до стадиона. Мало јача контрола испред стадиона па није било тако лако провући се без карте. На стадиону је мање више било исто па смо успели сви да упаднемо у сектор иза гола и направимо некакав коп. Овог пута се појавила и наша застава ! Покушало се са навијањем али ми смо јако чудан народ. Мишљења сам да ми никад нећемо моћи да организовано навијамо на репрезентацији. Свако шиљи курац и свако мисли да је нешто битан а људи који су навијачи су ту у мањини па и не долазе до неког изражаја. Искрено Словенци су нас покидали у навијању на том мечу. Пар кратких песама, певљивих и сви навијају. Била је ту и мања групица навијала, мислим да је неко реко да су то биле Виоле али нисам сигуран. Видело се да има ту пар људи који воде то навијање док се остали придружују и прате то. Нема питања КО СУ БРЕ ОВИ ? ШТА СЕ ОВАЈ ПРАВИ ПАМЕТАН ? ЈЕЛ ОВО ВУЧИЋЕВИ ? Итд итд итд …
Ајде што нисмо победили словенце, једнва смо извукли и нерешено, мене је највише убило то што нас покидаше у навијању и то баш нисам очекивао. После меча још већи хаос доћи до метрооа и отићи до града. Кад смо се коначно дочепали центра одлазимо на пиво како би средили утиске, изјадали се једни другима и свако свом смештају.
